Zašto EU?

Juče je održan referendum o ulasku Hrvatske u Evropsku uniju. Izašao sam i zaokružio ZA, a probaću ovde da objasnim zašto.

Ne spadam u onu grupu koja je ikada smatrala da će odjednom sve biti bolje, samo da se uđe u EU, tako da nikad nisam došao u situaciju da se debelo razočaram kad shvatim da lep život ne zavisi (direktno) od članstva. Ne verujem ni da su političari “tamo” bolji od ovih “ovde” — svi su manje-više isti i potrebno ih je različitim sredstvima terati da više rade u interesu građana, a manje za sopstveni džep. Razlika je da su “tamo” duže vreme navikavani na to da građani imaju popriličnu moć, dok “ovde” to tek otkrivaju. Posledica je da su tamo pravila ipak nešto drugačija (ravnopravnija) i da se više poštuju. No, odnos građana i političara nije bio razlog da zaokružim ZA. Naime, ne očekujem od EU bolji život, niti političare kojima je stalo do mene. Za bolji život se borim “sam” a protiv političara onda kad za to ima svrhe (tu metod “sam protiv vetrenjača” ne pali).

S druge strane, nisam ni pripadnik grupe koja se tripuje na nacionalno-kulturni identitet, odnosno javnost plaši mogućnošću da se isti izgubi, kao da je to neka stvar koja tek tako može nestati. Nijedan identitet ne nastaje u vakuumu, nije izolovan od ostalih, niti može opsta(ja)ti sam za sebe. Zato je to zapravo lažni argument kojim neke “veličine” pokušavaju ostati najveći petlovi u svojim zajednicama.

Evropa (Autor fotografije: {a href="http://www.flickr.com/photos/samuelr/" target="_blank"}Samuel Rönnqvist{/a})

Verujem da svačiji identitet može biti samo obogaćen kontaktom s drugim ljudima, te da je lakša komunikacija među ljudima najveća vrednost Evropske Unije. Naravno, može se komunicirati putem interneta, ali to je samo delić mozaika. Mogućnost stupanja u direktan kontakt i ostvarivanje saradnje su tu daleko bitniji. Naravno, može se ostvariti takav kontakt i kad postoje vize za putovanja. Može se i sad kad ih više nema.  No, i dalje postoje granice. Možda one nisu bitne gledano s praktične strane, ali suštinski predstavljaju prepreku da se ostvari dublji osećaj pripadnosti šarenolikoj zajednici koja deli određeni skup vrednosti.

Tako da je pitanje o pristupanju Evropskoj Uniji, za mene zapravo pitanje o pripadanju toj zajednici, i tu onda nema dileme.

You may also like...

Imaš komentar?