Kad će Ubuntu prestati da luta?

Ubuntu je u oktobru napunio sedam godina. Ako vam te rečenica ništa ne znači, ne brinite, objasniću vam. Ubuntu je najpopularnija GNU/Linux distribucija. Operativni sistem za računare koji širom sveta koristi između 10 i 20 miliona ljudi. Tačan broj se ne zna, jer za razliku od komercijalnih sistema Ubuntu svako može da preuzme besplatno sa interneta, da nareže i pokloni bilo kome… Ne postoji nikakva registracija korisnika, samim tim ne zna se ni njihov precizniji broj.

Svakih šest meseci ta armija Ubuntu korisnika dočekuje novu verziju svog omiljenog operativnog sistema i svaki put se njihov dobar deo divi novim opcijama i zgodnim rešenjima za svakodnevnu upotrebu računara, dok postoji i ona grupa koja ne voli neke od uvedenih promena, kune se u to da je prethodna verzija najbolja ikad napravljena…

Nerealan cilj?

Sve su to uglavnom gikovi spremni da se uhvate u koštac s raznovrsnim računarskim izazovima, bilo da Ubuntu instaliraju svojim prijateljima i roditeljima i nauče ih da ga koriste tako da ništa ne poremete, bilo da svakih šest meseci svoju instalaciju iznova nameštaju da radi kako bi trebalo.

Precise Pangolin (Autor: {a href=”http://www.vladstudio.com/wallpaper/?precise_pangolin” target=”_blank”}Vlad Gerasimov{/a})

Jer, uprkos razumnim očekivanjima, stvari koje u starijoj verziji sistema rade odmah po instalaciji, neretko u narednoj verziji iznenada prestanu da funkcionišu i potrebno je obilaziti forume u potrazi za rešenjem. I tako svakih šest meseci…

Osnivač Ubuntua, Mark Shuttleworth, u proleće ove godine postavio je cilj da se u roku od četiri godine broj korisnika poveća na 200 miliona. No, takav uspeh ne postiže se šestomesečnim ciklusima pripreme novog izdanja, koje ponavlja dečje bolesti prethodnih.

Teška odluka

Prema statistikama, između 1 i 1,5 odsto laptop i desktop računara širom sveta (ne računajući servere) pokreće neka GNU/Linux distribucija. Istovremeno, oko 7,5 odsto računara ima na sebi Mac OS X. Namerno poredim ove dve platforme jer su u srži one veoma slične: obe su bazirane na kernelima napravljenim da liče na Unix. Zbog čega onda nemaju sličan uspeh? Zbog toga što korisnici koji kupuju Mac OS X, zapravo kupuju zaokružen paket u kojem hardver i softver funkcionišu bez neprijatnih iznenađenja (ili je barem tako u ogromnom broju slučajeva).

Pokušate li da Mac OS X instalirate na neki drugi hardver, nećete daleko odmaći, jer mu nije prilagođen. Iako želja kreatora Ubuntua da podrže što širi spektar hardverskih rešenja jeste lepa, za dugoročni tržišni uspeh i postizanje brojke koju je Shuttleworth samouvereno izrekao, nešto se temeljno mora promeniti.

Teško je poverovati da će odjednom Ubuntu postati takav da će na preko 90 odsto aktuelnih sistema odmah po instalaciji savršeno raditi. Zbog toga je potrebno odabrati znatno užu hardversku platformu koja će biti podržana. Ne mislim da bi sopstvena linija računara bila dobar put, ali definisanje hardverskog seta koji bi bio u potpunosti podržan olakšao bi i proizvođačima računara i kupcima da odaberu one modele koji će im pomoći da Ubuntu postane dobro zaokružen paket. Uostalom, pogledajte Android – i to je GNU/Linux distribucija, posebno prilagođena određenom tipu uređaja i s jasno definisanim tipom hardvera na kojem će raditi kako je očekivano, što je bilo dovoljno da za tri godine stekne tržišni udeo veći od svih GNU/Linux distribucija zajedno!

[quote]Ovaj tekst je prvobitno objavljen u Mobilnom magazinu, u broju 138, izdanju za novembar 2012. godine.[/quote]

You may also like...

Imaš komentar?