Na Avali posle 18 godina

Ko je očekivao da će u novembru još uvek biti suvo na ulicama. A Tek da će dani biti sunčani i sa dvocifrenim temperaturama?! Ja nisam, ali sam svakog vikenda srećan jer mogu nekoliko sati da provedem na biciklu ne razmišljajući o kiši, blatu i drugim nepogodama…

Neobične klimatske okolonosti (možda posledica globalnog otpoljavanja) znače i da je datum smeštanja bicikla u garažu još nekoliko nedelja daleko – AccuWeather kaže da će do kraja godine biti još nekoliko subota dobrih za pedalanje. Ipak, vrhunac ove sezone za mene je bio prošlog vikenda kad sam se posle dugačke pauze uspeo na Avalu. Prethodni put sam to učinio (po sećanju) 95. godine kad sam relativno često vozio bicikl, bio u daleko boljoj formi nego sada i uspon savladao relativno lako. Ove novembarske subote, to nije bio slučaj…

* * *

Pedalanju sam se vratio posle skoro 15 godina pauze. Od 99. na ovamo na bicikl sam samo seo na Beogradskoj biciklijadi 2012. godine, sve dok se ovog leta nisu stekli uslovi za nabavku novog bicikla. Nakon nekoliko nedelja potrage, novi bicikl je postao polovni Bianchi Osprey (najverovatnije 95. godište), rođendanski poklon od tate, a nabavljen preko Limundo aukcije.

Nakon probne vožnje, bajs je prošao neophodan servis, a potom se, kroz skoro 600 kilometara pređenih od avgusta do sada, više puta pokazalo da je investicija bila i više nego dobra. Sve se lepo uklopilo – čvrst čelični ram od legure hroma i molibdena (što sam želeo pre nego aluminijumski ram), Schwalbe Land Cruiser gume za koje se ispostavilo da su dobre i za ulicu i za vožnju po zemlji, kao i da je kombinacija dovoljno snažna za moju masu od 110+ kilograma!

* * *

Uspon na Avalu je malo duži od 4 kilometra. Do podnožja sam prošao nekoliko uspona: Bele Vode-Vidikovac, kao i kroz Resnik i Pinosavu. Trebalo je to da mi bude zagrevanje, ali je ispalo malo više od toga… Već na dnu Avale sam mislio o odmoru, a glavni napor je tek bio ispred mene. Kratak predah i onda sam lagano krenuo uzbrdo. Uspeo sam se bez stajanja, za malo manje od pola sata, ali i teko da bih to izveo da Srđan nije bio tu da me navijački podstiče do samog kraja.

Kuda me put vodio vidi se na mapi. (Iz nepoznatog razloga, Strava nije snimila prvih 40 minuta od Blokova do Belih Voda.)

Tog dana sam prešao oko 60 kilometara. Kraj sezone je obeležen. Mada biciklanje još nije stalo, polako se spremam za zimsko sređivanja bajsa i planiram prolećne vožnje.

2 Responses

  1. Srđan says:

    Da, i mogu da posvedočim da se sve vreme iz vazduha čula ova pesma: http://www.youtube.com/watch?v=ioE_O7Lm0I4

  2. Bojana says:

    Pisite nam o istikustvima nakon ovog. 🙂 Jako lep tekst, nemojte odustati!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *