Dva lokvanja oko panja
Svaki dan makar sat vremena mi je mobilni telefon najbolji drug. Sedim u troli, putujem na posao i čitam vesti sa wap sajta devedesetdvojke. Uglavnom sve mnogo dosadno i uobičajeno tužno, ali mi jedan naslov privuče pažnju – Krasićevo vređanje po poslovniku. Konačno malo humora i “bockanja” naše skupštine, mnogo bolji naslov od ovog novog – Krasić nije prekršio poslovnik.
Tako malo je potrebno da naslov bude domišljat i da privuče pažnju. Zazvuči zanimljivo i da ne bude prosta parafraza vesti već i da aludira, u ovom slučaju, na to da je vređanje dozvoljeno poslovnikom skupštine. Inače, kompletan poslovnik možete naći ovde, a ako vas mrzi da ga čitate, evo par izvoda koji su potpuno jasni (prenosim relevantne delove članova):
Član 103.
Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Mislim da je velika verovatnoća da na dnevnom redu nije bilo pitanje ideološke opredeljenosti Ivane Dulić-MarkoviĆ, kao ni njene rodbine, jer biti ustaša je definitivno ideološko, a ne nacionalno opredeljenje.
Član 104.
Nije dozvoljeno korišcenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Možda nekog ne bi uvredilo da ga nazovu ustašom, ali svaku normalnu osobu bi. S druge strane, drugi deo citirane rečenice jasno govori da se ne sme pričati o privatnim stvarima drugih lica, bilo o činjenicama ili ocenama.
Član 106.
Opomena se izriče narodnom poslaniku:
– ako koristi psovke i uvredljive izraze.
Predsedavajući narodne skupštine (čini mi se da je bio Vojislav Mihajlović u tom trenutku) je trebalo da opomene narodnog poslanika. U narednih par članova (malo pronađite i sami 🙂 ima i o postupku opomenjivanja i kasnijem kažnjavanju poslanika.
Želeo sam da povodom cele ove priče ovde priložim i neki link o toleranciji nadajući se da je ona kampanja sa kravicom ostavila malo traga i na naš internet prostor… Ipak prilažem engleski en.wikipedia.org/wiki/Tolerance.
