Mnogo volim da čekam…
Poslednjih par meseci radim honorarno kao marketing menadžer Euro Computersa – manje računarske firme. Posao koji zbog te honorarne prirode radim u vreme u kojem nisam na glavnom… odnosno pre 9h, posle 17h ili vikendom… već prema potrebi. Naravno, redovno dobijam pozive različitih štampanih i internet izdanja koja traže oglašivače. Odgovaranje na jedan od takvih poziva me i dovelo do bezobrazno dugog čekanja.
Naime, devojke (izgleda da samo devojke zivkaju okolo i traže pare za oglase) koje rade za “portal” www.011info.com su me više puta zvale da ugovore sastanak. Prvi put sam im objasnio da možemo pričati svaki dan nakon 17h. Dogovoreno je da sastanak bude dan nakon poziva, a da se one jave i preciziraju vreme & mesto. Sledeći put sam poziv dobio nakon mesec dana. Opet isto pitanje – sastanak. Odgovaram na isti način, ali dodajem da mi odgovara i subota. Dogovaramo sastanak za subotu (onu prethodnu) u 11h u prostorijama firme. I lepo ja budem u firmi 15ak minuta ranije… i čekam… i čekam… i tako… u 12:15h sam otišao bez obavljenog sastanka, bez poziva ili bilo kakve informacije.
Par dana sam priželjkivao da se ponovo jave da se lepo ispričamo. Sad baš i nemam vremena za edukativne razgovore… pa ako neko iz te firme pročita ovaj blog neka im lepo prenese da se ne javljaju nikome iz Euro Computersa 🙂
