Kuglanje…

Prvi put sam se kuglao daleke 1987/8/9. godine. Jedne od tih, na Kopaoniku… Sećam se da mi je prva kugla lepo odskočila nekoliko puta i otišla u drugu stazu (možda i preuveličavam svoju početničku trapavost) i izazvala burnu reakciju “čuvara kuglane”. Posle toga je išlo fino i zabavno…

A juče sam se kuglao po drugi put u životu… i sada se nadam da to nije bio i poslendji. Ono prvo je po obliku kugle ličilo na uznapredovalo bočanje (ne želim da umanjim lepotu bočanja, uostalom “bočanje na ledu”, odnosno karling, mi je jedan od omiljenih sportova kojima se nikada nisam bavio). Elem, kuglana ko iz američkih filmova, 6-7 staza sa po deset kegli, šarene kulge sa po tri rupice (čik pogodite koji prsti se u njih turaju ;)), pa posebne cipelice (ne možete ko Fred Kremenko na prstićima da se zalećete) i još svi rezultati bivaju ispisani na monitorima… Milina.

Cena termina (koji traje sat vremena i omogućava da se najviše petoro ljudi kugla na jednoj stazi) nije posebno niska – 1.200 dinara do 18h a nakon toga 1.500 dinara. A za pravilno bacanje kugle potrebne su gimnastičke i akrobatske veštine. Ali vrlo je zabavno i ako je pravo društvo može biti i kompetitivno 😉 a mene dan kasnije boli desno rame i zglob na palcu…

Edit: I na kraju sam zaboravio da napišem gde je kuglana. Nalazi se u hali Pinki u Zemunu, vrlo blizu bazena… Ako sam dobro shvatio informacije sa neta, planirano je otvaranje još 3 (ili ukupno 3) kuglane kako bismo mogli osnovati bowling savez…