Back in the…

Ako slušate Beatlese, nastavak naslova je – USSR! Za mene je to povratak u Srbiju. Ako ste pratili moje ranije postove, shvatili ste da putujem u Varšavu. Cilj putovanja – prisustvovanje Ciscovom predstavljanju Unified Communication System 6 platforme.

Više ću o samom sistemu pisati za časopis PC, a ovde bih istakao da je u pitanju zaista zgodan sistem uvezivanja različitih komunikacionih kanala nastao na IP telefoniji kao glasovnoj komunikaciji kojom se Cisco bavi godinama. Nekoliko akvizicija kasnije, razvoj novih tehnologija i pametno integrisanje toga u jedan sistem omogućava da jedinstveni (Unified) sistem komunikacije radi na računaru, stonom IP telefonu & pametnom mobilnom telefonu (zasnovanom na Symbian, RIM i Windows Mobile platformi). Ljudi iz Cisca su nam održali i prigodnu demonstraciju tog sistema koji omogućava glasovnu i video komunikacija, kao i deljenje desktopa između korisnika u razgovoru, a prelazak između različitih načina komunikacije se obavlja “na dugme”… Meni je, kao zaljubljeniku u tehnologiju, to sve super zgodno, ali su se prisutnim kolegama (a bilo ih je iz skoro svih zemalja centralne i istočne Evrope) odmah javile sumnje u isplativost za preduzeća na našom prostorima. Naime, kako je dobro primetio Dražen iz Business.hr, preusmeravanje poziva sa fisknog telefona ka vašem mobilnom uređaju nije baš jeftino u našim krajevima. Nekako se sve nadovezuje na to da bismo voleli da GSM ili iznenada pojeftini ili da izumre a da sve postane Wi-Fi te da lepo komuniciramo isključivo preko IP-a.

Slobodni deo posete Varšavi sam, naravno, iskoristio za šetanje i pokušaj šopinga. Obišao sam stari grad koji je praktično turističko središte i tamo sam i napravio par fotki (primetićete ih tu negde uz post). Najviše sam bio fasciniran čistoćom koja je na besprekornom nivou. Arhitektura me najviše podseća na kombinaciju nečega karakterističnog za Austro Ugarsku i komunističke megalomanije sa divovskim zgradama na preširokim bulevarima. Doduše, najveći deo čine relativno niske zgrade (ispod 10. sprata). U pokušaju šopinga sam ušao samo u prodavnicu koja se bavi knjigama, diskovima & časopisima kojih u Poljskoj ima desetak puta više nego u Srbiji. Broj stanovnika je četiri-pet puta veći. Posebno me obradovalo što imaju nekoliko časopisa posvećenih Linuxu. Kupio sam Linux Magazine i specijalno izdanje posvećeno distribuciji Fedora Core 6 (2 DVD-a, upustvo za instalaciju, opis programa…). Video sam u samom časopisu da postoji i slično za Ubuntu, ali ga nije bilo u prodaji (izašao još negde prošlog leta).

Ono što mi je bilo pozitivno iznenađenje, a u suštini nema veze sa Poljskom, je u stvari poslovna politika Sheraton hotela. Naime, možete odabrati da vam ne zamene posteljinu i peškire, tj. traži se odgovarajuća akcija od gosta da bi isti bili zamenjeni. Cilj, manja potrošnja hemikalija za pranje – rezultat nešto manje zagađenje. 🙂 Ono što mi nije drago je što nisam uspeo da se organizujem sa članovima poljskog Ubuntu LoCo tima da se vidimo, upoznamo itd. Mejl sam im, doduše, poslao prilično kasno pa nije čudo što niko nije stigao da odreaguje… U svakom slučaju, za sam zadovoljan što sam nakon četiri godine ponovo posetio neku zemlju EU 🙂