Logika…

Prošle nedelje sam nešto više od 6 sati potrošio u redovima ispred austrijske ambasade. Najpre u utorak da predam zahtev za poslovnu vizu. Pojavio sam se tamo oko 6 ujutro, čekao do 8 kada počinje deljenje rednih brojeva… Dobio sam ga oko 8:30 i čekao još sat vremena da uđem i predam sva dokumenta. Nije bilo problema i sve je ličilo na to da ću dobiti vizu za dvodnevno putovanje do Beča i natrag. Istog dana nešto kasnije zove ljubazni ženski glas iz ambasade da pripupita kako mi se zove žena, kad i gde je rođena… Jeste da ne putuje sa mnom, ali izgleda im je i to potrebno…

Prema upustvu od utorka, juče se pojavljujem u 14h ispred da pokupim pasoš, a red za izdavanje dugačak nekih 40 metara. Izdavanje pasoša nije počelo do 15h, a onda je krenulo lagano… pa sve brže i na kraju (kada su završili oni koji dižu više od 1 pasoša, i koji su čekali u zasebnom redu) je prosto “leteo”… Tako uđem ja, sačekam još minut-dva da ljudi ispred mene uzmu svoje pasoše, dođem na red i…

Moj pasoš nije tamo gde i svi ostali, već na posebnoj gomilici sa malim papirićem koji kaže nešto tipa (ne da mi se da prekucavam) da je moj zahtev još u obradi i da će mi javiti pisanim putem kada ga reše… To bi i bilo ok da čekam neku ultra-mega dugu vizu za višestruke ulaske. Ali ja sam tražio vizu na 3 dana (od 11.-13.06.) sa jednim ulaskom, za poslovno dešavanje (press konferencija)…

Sad smišljam pravi odgovor kada mi stigne to “pisano obaveštenje”… a moja lična odluka je – ne putovati u zemlje za koje moram da vadim vizu. Osim za one gde to ne mora lično da se uradi – lepo platiš u agenciji i sve ti srede 😉