The Boys Are Back In Town

Dobro, nisu baš boys ali je ovaj momak opet sa vama. Haos u kojem sam napustio Beograd omeo me u pisanju pozdravne poruke kada sam odlazio, a ponovno navikavanje na gradski život mi već skoro 7 dana ne dozvoljava da objavim svoj povratak.

Beograd sam napustio 2.7. oko 23h. Moj budući školarac je krenuo sa mnom. Najpre autobusom do Mostara, a potom presedanje za Dubrovnik u koji smo stigli oko 14:30 sledećeg dana. Sačekali smo brod u 16h i na Šipan smo kročili oko sat vremena kasnije. Brod je pristao u Suđurađ, odakle nas je mini bus odvezao do Šipanske luke. To je put dugačak 5 kilometara preko polja, obradive površine dugačke koliko i put, a široke oko 1,5 km. Oko 17:30 smo ušli u kuću i dok je Kosta jedva čekao trenutak da baci u more, ja sam skupljao živce za čišćenje onoga što se nakupilo u prethodnih 10 meseci.

Prvih sedam dana protekli su u vrlo dosadnom rasporedu aktivnosti. Ustajanje oko 8, doručak, odlazak na kupanje i povratak kući između 10 i 11. Ja se bacam na sređivanje soba, pranje posteljina itd. dok se Kosta zabavlja igranjem, crtanjem… Pauze i ja provodim igrajući se (laptop je putovao sa nama) ili čitajući knjige (iz Beograda sam poneo Historijsku čitanku 1 Miljenka Jergovića i Na putu Džeka Keruaka; Valjarevićev Komo i Hemonov Nowhere Man, iako su kupljeni za dane odmora ostaju pročitani u Beogradu).

Onda 10.7. dolaze Nikša i Petar. Njihovo putovanje je obuhvatilo četiri zemlje, oko 900 kilometara i 16h puta. Ritam svakodnevice se menja. Ustajanje postaje kasnije, čitanje knjiga sve duže, a posle jednog odlaska na plažu Čerovići (15ak minuta hoda) premeštamo se ispred kuće. Tako da svaki dan počinjem knjigom, kada se ostali probude odlazimo u more, 15ak minuta se zezamo i onda nazad, knjige u ruke. Osnovali smo i maleni book club koji je čitao istovremeno na tri/četiri jezika (engleski, makedonski, hrvatski/srpski).

Tih dana je Kosta najavio svoj šoumenski talenat. Pričao je o tome šta znači reč peder, koju je najverovatnije čuo u Nišu pre našeg puta ka moru. Na sreću, naslutili smo na šta će to da ispadne i snimili smo ga. Dva klipa, ukupno 6-7 minuta, pogledajte na YouTubeu.

U petak 13. odlazim do Dubrovnika da se pozabavim birokratskim pitanjima, a završavam kupujući još jednu knjigu (Nik Hornbi – Duži put do dna) te se nalazim sa Leom i Markom koji su upravo stigli iz Beograda. Zajedno odlazimo do Konzuma u nabavku, te brodom na Šipan.

U kući postaje gužva, ali tu nije kraj. Istog dana dolazi i Kostin drug Roberto iz Rijeke. Možda upravo tada počinje pravi odmor za mene. Kosta može na kupanje i sam (sa Robertom naravno), a i uveče ostaje duže napolju. Lea, Marko, Nikša i Petar mogu raditi šta oni žele – ja sam slobodan, kuća je prilično čista i knjige mi prosto cure kroz ruke. Prelazim na Pisma Matveju Aleksandra Ajzinberga i shvatam da moram što pre opet do grada.

Prilika se ukazuje već 16.7. Nikša i Petar kreću nazad ka Makedoniji (ovaj put kroz Crnu Goru i Albaniju), a ja odlazim sa njima do Dubrovnika i pravac Algoritmova knjižara u Starom gradu. Rezultat akcije: Frederic Beigbeder – 129,90 kn, Hornbijeva Kako biti dobar i Muškarci su iz birtije, žene su s placa Igora Kokoruša Lebowskog. Ovu potonju pročitam više od pola na povratku do Šipana, a narednih par dana završavam ih sve pa i jednu koju je Lea donela (Janet Evanovich – Metro Girl).

Poslednjih sedam dana i plivam više nego što sam navikao. Jednom prilikom sam oko 2 sata u vodi i prelazim 2,5 kilometra od kuće do Čerovića i nazad. Tih dana se trudim da nabacim malo kondicije koju ću pokušati da u Beogradu poboljšam. Samo da se spuste prosečne temperature, nabavim patike za trčanje i eto! Istovremeno, uživam u društvu mačaka koje nam slobodno šetaju kućom mada se uglavnom ne daju maziti. Na slikanje su otporne! Na Šipanu sam čitao i letnja izdanja Buga i PC Chipa. Ovaj drugi me oduševio novim dizajnom, a i za čitanje je sadržajniji. Posebno rubrika ITertainment (valjda sam je dobro napisao).

20.7. dolazi još ljudi iz Beograda – Gorazd (moj otac), baka Cirila i bivša tašta (valjda da brine o Kosti), a ja obavljam poslednje pripreme za evakuaciju. Već 21.7. u 11:15 hvatam mini bus do Suđurđa. Potom brod u 11:55 do Dubrovnika i od 17:15 autobus za Mostar i potom presedanje za Beograd. Za put sam si kupio časopise Enter i Mreža, kao i knjige Djevojačka večer (Karen McCullah Lutz) što je jedna od onih koje nikada ne morate pročitati i Che Guevarin Bolivijski dnevnik. (Tad sam kupio i jednu knjigu iz serijala Fear Street R.L. Stinea kao poklon ljubitelju horora Dr. Kuncu.) Nisam ih pročitao usput pošto sam, dok sam bio sposoban komunicirati, imao zanimljivo društvo.

Beograd me dočeo pun novih poslovnih ideja – trenutno vagam nekoliko interesantnih – i mogućnosti da koristim internet, ali odvikao sam se. Ne mogu da proveravam mejl non-stop – treba čitati još knjiga (ovde su me dočekale Sabatov Abadon, anđeo uništenja i Kratka istorija traktora na ukrajinskom Marine Levicke), pisati, družiti se… Odvikao sam se i od TV-a ali njemu ću se opirati, internet je ipak mnogo više od jeftinog načina za gubljenje vremena. A kako bih vas podstakao da sledećeg leta obiđete lepote Dubrovnika i Elafitskih otoka, planiram da narednih dana za Gdestinaciju napišem lep prilog upravo o Šipanu…