Hardver, softver ili lifestyle?

Pre par nedelja sam se par dana igrao jednim slatkim, belim laptopićem – Appleovim novim MacBookom (hvala Žana 🙂 ). Uzeo sam model sa ekranom dijagonale 13″, najviše da bih ga lako poneo kući jer nisam imao kola na raspolaganju tog dana. Tako su svi u tramvaju videli kako nosim veliku belu kutiju u velikoj Apple kesi… A zašto sam to sebi činio? Iz radoznalosti 🙂 . Mac nisam koristio još negde od početka devedesetih kada je komšija svoju mašinu (ne uspevam da se setim koju) zamenio za 486-icu.

U avanturu sa novim MacBookom sa ušao sa nekim, neću reći predrasudama već stavovima a tiču se prvenstveno operativnog sistema Mac OS X koji je zasnovan na Unixolikom BSD-u čiji kod su Jobsovi momci uzeli i zatvorili i tako napravili vlasnički operativni sistem. Ništa nelegalno, BSD licenca to dozvoljava, ali nije lepo 😉 i nije u skadu sa mojim uverenjem da bi softver trebalo da bude slobodan. Drugi moj “stav” se tiče Appleovog prelaska na Intel platformu, odnosno odustajanje od Power PC procesora. Ne zbog tehničke strane priče, već zbog neke ustanovljene tradicije po kojoj Mac svet nije bio deo Intel-AMD takmičenja u poređenju veličine… frekvencija naravno! No, i pored toga što Mac OS X nije slobodan i što Mac sada koristi Intel procesore, to ne znači da ga ne treba isprobati…

Tvrđi deo

Apple su uvek trudio i, koliko je meni poznato, uspevao da sastavi odličan hardver tako da mu računari stabilno i pouzdano rade. Taj hardver se isporučuje u “paketu” tako da korisnici ne razmišljaju koju će grafičku ili zvučnu karticu da uzmu. Računar uključite, OS se pokrene i komp radi. Koliko sam osetio tokom “igranja” sa MacBookom, Apple je i prelaskom na Intel platformu nastavio istim putem. Doduše, bilo je kritika da je rad na Intel hardveru sporiji nego što bi trebalo, ali izgleda da je najnovija verzija OS-a (Leopard) ispeglala te probleme.

Ne bih ulazio u tehničke specifikacije. Potražite PC Press #138 i pročitajte šta tamo kažu moje kolege (dali su mu markicu za najbolju kupovinu). Ono što je meni bitno jeste da se sistem prilično brzo učitava, da je tastatura fenomenalna i tako se lepo kucka po njoj. Touchpad me zbunjivao, odnosno levi i desni taster ispod njega. Odnosno, nisam uspeo da shvatim da li su to dva tastera koji liče na jedan ili je to u stvari samo jedan taster. Sa starog Maca se sećam da su miševi imali samo jedan taster, pa neka bude da je tako i sada.

Ekran ovog laptopića me nije oduševio. Neravnomerno osvetljenje koje se menja kako menjate ugao gledanja na sadržaj čini ovaj komp malo nezgodnim za npr. gledanje filma u dvoje. Ali ono što jeste dobro je da je grejanje MacBooka dobro rešeno. Neće vas usrećiti da ga dugo držite u krilu, ali zato se površina oko tastature ne zagreva pretarano pa je kucanje zaista prijatno na duže staze.

Ono mekše

Mac OS X u verziji Tiger radi ok. Teško bih išta drugo mogao reći. Onako na brzinu rekao bih da je pomalo trom, što čudi s obzirom na prilično jaku hardversku podršku, a za mene je snalaženje u njemu bilo nezgodno mada sam se trećeg dana prilično navikao. Povećavanje ikona na donjem panelu (toolbaru za Windowsaše) sam odmah isključio, grafičke efekte smanjio na najmanju moguću meru (koju sam uspeo da pronađem u opcijama) i trudio se da MacBook koristim za ono što i obično radim: pisanje, pristup internetu i slušanje muzike/gledanje filmova.

Za internet sam se snašao. Vrlo lako sam podesio pristup mojoj kućnoj bežičnoj mreži i stupio u cyber prostor. Pokrenuo sam Safari, odjurio na sajt Firefoxa i instalirao ga (o procesu instalacije malo kasnije). Potom sam instalirao i VLC Media Player te Twitterific. Hteo sam da namestim i OpenOffice.org ali mi se download 100ak megabajta u tom trenutku kosio sa eMule aktivnostima. U menijima Mac OS X-a sam imao problem da nađem aplikaciju koja bi bila nekakav tekst editor, pa sam na kraju za kucanje koristio Google Documents… što i nije loše rešenje ako imate brz pristup intenetu.

Najnezgodniji element korišćenja MacBooka mi je u stvari bila instalacija programa. Potrebno je preuzeti odgovarajući fajl (ekstenzija dmg) koji se nakon downloada automatski montira kao virtuelni disk. Nakon toga se taj disk pokreće – ili se otvara njegov sadržaj kao kada ubacite USB u komp ili se pokreće neka autostart aplikacija (tako je u slučaju Firefoxa) koja vam objašnjava šta treba raditi dalje. A to je da ikonu aplikacije treba prevući negde na hard disk, najzgodnije je u folder sa aplikacijama, čime se završava instalacija. Nakon toga, ikonu programa možete prevući i na donji panel radi jednostavnijeg pokretanja. (Na Ubuntu GNU/Linux distribuciji je to znatno jednostavnije, a i pod Windowsom je uglavnom tako.)

Uklapa li se u vaš stil?

Moj brat bi sada čvrsto zagovarao to da Apple proizvodi toliko dobro izgledaju da je sve ostalo nebitno. Kada se pogledaju drugi laptopi, teško ćete naći neki koji izgleda lepše od MacBooka. Slično je i u drugim segmentima: iPod skoro da nema konkurenciju u smislu izgleda (Beosound 6 koji pušta i ogg fajlove je tu negde), dizajn stonih računara… Da, Apple se baš trudi da napravi vrlo lep hardver, a njega najviše koriste ljudi koji se upravo bave dizajnom; grafički profesionalci širom sveta se kunu u Apple platformu.

Lifestyle imidž koji Applevoi proizvodi imaju i mene privlači 🙂 ali… tako bih voleo da njihova softverska strana bude otvorenija. Voleo bih iPod koji ne zahteva iTunes za sinhronizaciju i koji pušta ogg fajlove. A voleo bih i MacBook koji mogu da kupim bez OS-a i da instaliram Ubuntu na njega. Inače, nisam probao da pokrenem GNU/Linux na njemu ni sa live diska, ali bih voleo da jednom prilikom lepo obrišem sve sa MacBooka i instaliram Ubuntu kao jedini OS. Mislim da bi to bilo potpuno sexy… 🙂