Nova muzička industrija
Prilično nespretno pokušavam da otvorim pitanja, možda i da dam neki odgovor, o tome kako bi muzička industrija trebalo da izgleda. Inspiracija stiže direktno od Bona koji u svojih 10 želja za narednih 10 godina navodi i opasnost od piraterije koja već guši muzičku industriju i sprema se da stisne filmsku i televizijsku, ali ovaj post nije direktan odgovor na njegovo mišljenje. Ovaj post ne obuhvata ni sva pitanja koja odnos piraterije i zaštite autorski prava postavlja, niti sva moja razmišljanja na tu temu.
Radiohead @ Foro Sol (Foto: {a href="http://www.flickr.com/photos/krudo/3358767275/in/set-72157615359605826/" target="_blank"}Krudo{/a})
Otkako je postalo aktuelno novo suđenje osnivačima Pirate Baya intenzivnije pratim vesti vezane za pirateriju i njen uticaj na industriju zabave. Prvenstveno vesti u vezi muzičke industrije koja se nekako najviše i žali zbog toga što korisnici interneta međusobno dele fajlove. Tu je Bono verovatno i dobro primetio direktnu vezu brzine interneta i veličine fajlova: što je brži link to je lakše deliti filmove i kompletne sezone serija. Holivude čuvaj se!
No pitanje je u kojoj meri piraterija šteti muzičkoj industriji. Sudeći po organizaciji BPI (The British Recorded Music Industry) 2009. je bila rekordna po broju prodatih pojedinačnih pesama: do 23. oktobra je prodato preko 117 miliona čime je prebačen broj za celu 2008. godinu koja je držala prethodni rekord. Ako odskrolujete do dna BPI saopštenja, doći ćete do podataka za prethodnih nekoliko godina i broja prodatih CD singlova i digitalnih pesama.
Od 2002. do 2004. broj prodatih singlova je padao. Sve dok muzička industrija nije ukapirala da mora da se menja. Počela je prodaja muzike u obliku digitalnih fajlova i situacija se značajno promenila. Od 2005. do danas broj prodatih singlova iz godine u godinu je sve veći, a već 2005. prebačen je broj prodatih singlova iz 2002. godine. To meni govori da ljubitelji muzike vole da do pesama dolaze preko interneta (između 1 i 2% prodatih CD singlova u 2009.) a da li će za muziku i platiti zavisi od više faktora. (Dostupnost online prodavnica i dostupnost načina online plaćanja su glavni, cena pesme naravno važna, kao i DRM zaštita.)
Poenta je da kao što tradicionalni mediji moraju redefinisati svoj rad u svetu novih medija, tako i muzička industrija mora postati “nova”. Deljenje fajlova preko interneta je praktično nemoguće sprečiti, osim ako se sam internet ne pretvori u nešto suprotno njegovom duhu. Pravila igre su promenjena i muzička industrija očigledno sve uspešnije igra po njima, a pojedini primeri (za sada na nivou eksperimenta) pokazuju da je “nova muzička industrija” daleko od definisanja.
Tako izdavač Thorny Bleeder Records na besplatan download nudi komplikacije pesama bendova/muzičara s kojima rade. Naravno, očekuju da će oni kojima se neki od bendova svidi početi i da kupuju njihove albume, idu na njihove koncerte… Njihov koncept je za sada uspešan jer se zasniva na hajpu koji izdavači koji eksperimentišu s deljenjem fajlova dobijaju među onima koji “vise” po torrent sajtovima.
Već je čuven slučaj grupe Radiohead i njihovog albuma “In Rainbows” koji je najpre objavljen na njihovom sajtu uz mogućnost da fanovi sami odluče koliko će platiti. Procene su da je oko trećine digitalnih kopija preuzeto za svaničnog sajta (dakle oko 70% sa piratskih sajtova), a da je oko 2/3 zvaničnih downloada plaćeno u proseku 4 funte (oko 4,5 evra). Zvanično je saopšteno da je pre pojave CD izdanja “In Rainbows” zaradio više nego Radioheadov prethodni album “Hail to the Thief” ukupno. Za njih je eksperiment bio uspešan, ali teško da bi to radilo za manje poznate ili nepoznate muzičare.
Mislim da se model za uspostavljanje “nove muzičke industrije” mora tražiti dalje od prelaska izdavača na internet. To je svakako prvi korak, ali ne rešava problem deljenja fajlova, koje pak ne treba ukinuti. Razmišljam na tragu nekakve takse koja bi bila vezana za brzinu internet linka, mesečni protok podataka ili nešto tog tipa, kao i za skladišne kapacitete (po gigabajtu hard diska i optičkog medija) a kroz koju bi se generisao zajednički fond za isplatu autorskih prava. Pitanje je kolika bi takva taksa morala biti da se generiše dovoljno novca koje bi muzičari dobijali? Koliko je uopšte dovoljno? Moraju li zarađivati kao sada? Rekoh na vrhu: više otvaram pitanja…
