Ko je Mary Allen Wilkes?
Malo o žensko-muškim odnosima. Malo o kompjuterima, operativnim sistemima (Ubuntu rulez!), programiranju… ali prvenstveno o ženi koja zauzima veoma važnu ulogu u istoriji razvoja računara. A malo i o Adi Lovelace…
Ada Lovelace (Foto: {a href="http://www.flickr.com/photos/suw/2946464601/sizes/o/in/photostream/" target="_blank"}Nefi{/a})
Pisanje teksta vezanog za Dan Ade Lovelace me iznerviralo. Ideja tog dana je da blogeri 24. marta pišu o ženama koje se bave (ili su se bavile) naukom i tehnologijom. Kada sam krenuo da razmišljam o kojoj bih naučnici mogao da pišem, odmah sam rešio da izbegnem očigledna imena. A onda sam shvatio da iz prve upevam da se setim samo Marije Kiri i Hedi Lamar. Zašto? Da li uopšte treba davati odgovor?! Istorija je selektivna. Brišu se nepodobni, a zapamćeni ostaju samo podobni. A žene su uglavnom nepodobne u zanimanjima koja su muškarci pokušavali da prisvoje.
Ali ne želim da tekst posvetim hejtu o žensko-muškim odnosima. Biće prilike i za to, a Dan Ade Lovelace je tu da problem osvetlimo s pozitivne strane, te da bi blogeri pokušali da ispišu stranice neke nove istorije… A moj doprinos toj istoriji je kratak tekst o Mary Allen Wilkes.
* * *
Mary Allen Wilkes za svojim kompjuterom (Foto: {a href="http://www.digibarn.com" target="_blank"}DigiBarn{/a})
Mary Allen Wilkes je “kriva” za to što danas imamo računare u kućama (i još ponegde). Naravno, nije to uradila sama ali je bila članica malobrojnog tima koji je radio na kompjuteru LINC. Charles Molnar i Wesley Clark su projektovali hardver dok je Mary Allen Wilkes radila na softveru. U fazi projektovanja računara simulirala je operativni sistem LINC-a na kompjuteru TX-2, a potom razvila još nekoliko verzija LINC Assembly Programmea. Poslednja verzija bila je LAP6. Sve to se dešavalo u periodu od 1959. do 1963. godine, na MIT-u u Linkoln laboratoriji. Za to vreme je jedan LINC imala u kući i aktivno ga koristila, zbog čega se smatra da je ona prvi kućni korisnik računara, te da je LINC verovatno prvi personalni računar.
Sa MIT-a je otišla 1965. godine i svoju kompjuterašku karijeru nastavila je na Univerzitetu Vašington u St. Louisu, u Laboratoriji za kompjuterske sisteme. A potom je napustila računarstvo, i diplomirala na pravnom fakultetu. Tokom bavljenja računarima napisala je nekoliko knjiga (ovde nije ceo spisak), osmislila je koncept operativnog sistema kao softvera koji stoji između računarskog hardvera i korisnika, a programere je zadužila asembler-linker modelom koji se i danas koristi za kompajliranje programskog koda.
Pa… setite je se ponekad kad uključite računar ili napišete koji program.
E, pa, Marko, ne samo da ovo nisam znala, nego si me silno obradovao! To je neka satisfakcija za situacije kad ti pitaš nešto u radnji gde prodaju kompjutere, a prodavac daje odgovor gledajući pri tom ISKLJUČIVO u tvog pratioca, koji je muško pa shodno tome jedini koji može da shvati njegovu tehničku informaciju.