Deda je kriv za ovaj blogpost!
Juče je završen BlogOpen 2011. Za mene je to bio i jedini dan ovogodišnje konferencije tokom kojeg sam uspeo da odslušam poneko predavanja a da nešto zapravo i čujem. (Probao sam i prvog dana, ali premor je bio jači – koncentracije nigde.)
Dedino predavanje bilo je drugo. Ko je bio na prošlogodišnjem BlogOpenu, znao je otprilike tip nastupa koji može da očekuje. Onaj tip u kojem rezultat više zavisi od načina nego od sadržaja, a Deda je nakon pomalo tremaroškog starta pokazao svoj šarm i zbog čega je jedan od najprepoznatljivijih likova regionalne blogosfere.
No, zašto je Deda kriv za ovaj blogpost? Uspeo je da meni (a verujem i drugim učesnicima BlogOpena) u svega pola sata objasni (ili nas podseti) zbog čega volimo blogove. Ono što su kasnje IBB i Jasna govorili o redovnom pisanju i cilju blogovanja, samo me dodatno podstaklo da svoje blogersko lutanje okončam, smestim se na lakopamtljivu veb lokaciju, vratim pisanju na našem jeziku, i usmerim na jednu manje-više usku temu – medije.
Fotografija: {a href="http://www.flickr.com/photos/luc/"}Luc Legay{/a}
Štampanim novinarstvom se bavim nešto više od 10 godina, a na internetu živim od sredine devedestih (pre toga sam obitavao na Sezamu). Pripremam sadržaje za oba tipa medija, tražim najbolje načine za njihovu integraciju, uplićem u to i društvene mreže… Redovno zapisujem ideje i planove na tu temu, ali retko ih delim s bilo kim. Naravno, ne ostaje sve u domenu planova, ali uglavnom radim “iza kulisa”.
Nemam jasnu vizuju šta bi sve trebalo da bude deo ovog bloga, ali će to skoro u potpunosti biti tekstovi vezani za pripremu i prezentaciju različitog tipa sadržaja. Trudiću se da to uglavnom bude iz moje prakse. Pored toga, naravno da ću pisati o BlogOpenu (i drugim sličnim događajima), jer ono što se može čuti na njemu vezano je i za medije i za sadržaje. I koliko god se plašio da se obavežem na redovno pisanje i određeni broj postova mesečno, shvatam da drugačije cela priča postaje praktično besmislena. Zato sam rešio da u početku objavljujem po tri teksta nedeljno. Kasnije? Videćemo…
U trenutku kada si odlucio da odes iza kulisa, moram priznati da smo svi mi koji smo te redovno citali, ostali uskraceni za GOGATSVO koje krijes!
Drago mi je da si odluku promeio i da ces postati vidiljiv jer time donosis radost svima koji zele da cuju lepu i korisnu rec iz tvog pera i tvojih misli.
Predivno, opet imam omiljenu lokaciju aka Herman!!!
Pozdravljam ideju, i neka bude informativno, ali zanimljivo, malo nam je svima dosta prenaučnih, pretencioznih online smarača koji bolje svi da predaju samopromociju, jer su u tome stvarno mega dži dži. Što se tiče blogopena, izeš ga, mene sastavila gripa, a stvarno sam se nadala da stisnem za ruku neke avatare.
Evo, poklon od mene za novi početak http://www.youtube.com/watch?v=GIiZ6_yGm6M
Many greetings from da Novi Sad
Dobro je čuti da će tvoj (novi) blog “stanovati” između starih i novih medija. Blogova tog žanra ima malo, posebno je malo onih koje pišu upravo ljudi koji rade i spajaju ta dva medijska “polja.”
Medijskih znalaca bez prakse u onome o čemu pišu, dakako, neuporedivo je više, ali tako je oduvek bilo širom onog što zovemo život.
Na domaćem webu svet koji živi isključivo od online poslova sklon je da mreži daje veći značaj nego što ga u ovom trenutku ima. Ljudi koji se, pre svega medijski, hrane hlebom ispečenim u klasičnim medijima, opet, potcenjuju webosferu. Dakle, ima tu itekako dovoljno “kilometara” da se ispune dobrim postovima.
Zaista mi je drago što si odlučio da se ovako javno obavežeš da ćeš poći baš tim putem! 🙂
Hvala vam svima na lepoj dobrodošlici 🙂
Siguran sam da ću uspešno smarati i teoretisati uludo (ipak sam u duši filozof), ali potrudiću se da to ne bude previše 😉